Izložba „Kavijar“ u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu

Facebook

Ovogodišnja izložbena sezona obogaćena je jednom vrlo zanimljivom i retko tretiranom temom. U galeriji Prirodnjačkog muzeja aktuelna je izložba „Kavijar“ autorke Dubravke Vučić. Postavka će biti otvorena za posetioce do 2. decembra tekuće godine. Građani će imati priliku da saznaju kako je kavijar postao cenjen, zašto je i kada bio hrana siromašnih, zbog čega je srpski kavijar bio jedan od najtraženijih i koji kavijar je danas najskuplji na svetu.

Navikli smo da kavijar vezujemo za bogatstvo i luksuz, no izložba će ovaj delikates približiti publici kroz različite aspekte. Očekuje vas detaljnije upoznavanje sa procesom proizvodnje kavijara i važnim pravilima njegovog konzumiranja. U novom i neobičnom ambijentu Galerije, izložen je jedan od poslednjih primeraka dunavske morune, kao i jadranske jesetre iz reke Bojane, koje se ugrožene baš zbog njihove ikre i ukusnog mesa.

Poznato je da su ljudi oduvek konzumirali jajašca ribe, i dok je ikre bilo u izobilju, nalazila se u ishrani najsiromašnijih slojeva društva. Kultura se promenila u 16. veku jer je ruska aristokratija proglasila kavijar za delikates, što je potom prihvaćeno i na drugim evropskim dvorovima. Ovaj trend je ispraćen i među srpskom aristokratijom. Odajući priznanje oficirima srpske vojske, kralj Aleksandar Obrenović je 1893. godine priredio svečanu večeru na kojoj se služio kavijar. Posuđe korišćeno tom prilikom nalazi se u katalogu aktuelne izložbe.

Organizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture, uz pomoć Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF i Centra za kulturu Kladovo. Značaj Kladova je neuporediv, jer je tamošnji kavijar bio izuzetnog kvaliteta i visoko se kotirao na svetskom tržištu. Lokalni ribarski kombinat lovio je morune i jesetre koje su se mrestile u Dunavu. Proizvodnja kavijara odvijala se tokom druge polovine 20. veka, a kladovski kavijar uglavnom se izvozio u Ameriku.

Međutim, lov na jesetre i morune zabranjen je 2000. godine, nakon čega je obustavljena proizvodnja kavijara. Zabrana je uvedena zbog masovnog ribolova, ali i zbog narušavanja mrestilišta. Naime, izgradnjom hidroelektrane „Đerdap” ugrožene su migracije dragocenih vrsta ribe, što je rezultiralo manjim količinama ikre. Nestašica je svakako uticala na cenu i potragu za alternativnim vrstama poput albino jesetre koja je izuzetno retka. Cena kavijara na tržištu kreće se i do 30.000 evra.

Početkom ovog stoleća preduzete su mere da se moruna i jesetra sačuvaju od istrebljenja. Nakon zvanične zabrane lova pojavili su se krijumčari i crno tržište kavijara. U Rusiji je lov na divlje jesetre ili morune suzbijen visokim novčanim pa čak i zatvorskim kaznama. Zabrana ulova ovih vrsta ribe postoji i na teritoriji Srbije. Ipak, jedan od ključnih faktora za smanjenje brojnosti morune i jesetre ostaje izgradnja hidroelektrana širom sveta.

Bilo da ste konzument ovog delikatesa ili osoba istraživačkog duha, predmetna izložba jedan je od malobrojnih događaja koji održava kulturnu i turističku ponudu grada u atmosferi pandemije. Kalemegdan je uvek zanimljiv za istraživanje, a strogi centar Beograda zahvalan za opuštanje u brojnim kafe-baštama i poznatim restoranima. Prijatne septembarske temperature omogućavaju nam da uhvatimo onaj magični prelaz iz letnjeg u jesenje doba.

Ostaje da svim posetiocima izložbe poželimo dobar provod i predložimo apartmanski smeštaj blizu Kalemegdana. Povoljan, jeftin ili luksuzni apartman na dan možete pronaći u kontaktu sa našim osobljem. Ukoliko tražite stan za izdavanje u Beogradu, pozovite nas ili proćaskajte sa nama na sajtu, jer imamo veliki izbor prenoćišta u strogom centru Beograda. Dobrodošli!